28/09/2021

Интервју за Балканмагазин- генерални директор ЕВ,Срђан Кружевић

ЕПСрегионални лидер ако сачува снагу својих компанија

Јелица Путниковић, фото: Владимир Јовановић

четвртак, 31. Јануар 2013 02:18

Морамо да очувамо ЕПС – једини који је остао у Србији, који функционише и који сам себе одржава. Електровојводина је, у односу на друга привредна друштва за дистрибуцију електричне енергије, лидер у оквиру ЕПС-а, каже Срђан Кружевић, директор ЕВ, коментаришући  за Балканмагазин да поделу на јавног снабдевача и оперативни систем треба најпре спровести у свакој од пет електродистрибуција па тек потом, ако то буде неопходно централизовати ЕПС. (фото: Срђан Кружевић)

Срђан Кружевић

Само друштвеном одговорношћу можемо Електропривреду Србије да поставимо на стабилне ноге, да буде лидер у региону. Морамо користити искуства генерација које су га изградиле као јак систем. Електровојводина је и сада, у односу на друга привредна друштва за дистрибуцију електрицне енергије лидер у оквиру ЕПС-а, каже за Балканмагазин Срђан Кружевић, директор Пословног друштва Електровојводина напомињујући: „Треба користити искуства ЕВ и пресликати их на друге дистрибуције, како би и оне биле ефикасније. Само са јаким привредним друштвима ЕПС може бити лидер. Постоје модели који се могу пресликати, попут тога да се ограничи коришћење електричне енергије онима који могу да плате рачуне а не плаћају их. Постоје и модели како да се помогне социјално угроженим потрошачима, попут овога што је министарка енергетике Зорана Михајловић покренула са попустима.“

Али, мора постојати воља за тим пресликавањем ЕВ. И, није то мој задатак. Ако будем позван од генералног директора ЕПС-а да уз моје консултанте и сараднике, уз топ менаџмент ЕВ, пренесем искуства да би успоставили стандарде и у другим електродистрибуцијама, како би и оне биле ефикасније, свакако ћу помоћи. Познајући директоре осталих дистрибуција тврдим да су то социјално и друштвено одговорни људи, спремни да мењају систем и унапређују фирме које воде.

У Нишу је директор Игор Новаковић наследио ситуацију, дугогодишњи проблем, да потрошачи сматрају да не морају да плаћају рачуне за утрошену електричну енергију. У сјајној медијској кампањи, која поручује да се мора платити струја, јер се хлеб прави од струје, мој колега Новаковић је успео да повећа наплату за 20 можда и свих 30 одсто.

Људи хоће да раде али, да би поделили знање морамо имати тренера, који ће да тај наш тим укомпонује, како би тај тим суштински радио добро. Ако ја нешто имам и умем – хоћу да помогнем.

Само то знање и искуство од ЕПС-а може направити успешну компанију, гиганта и лидера на тржишту.

Има ли подршке Владе Србије за то?

Потребно је, наравно, и разумевање Владе. Влада треба и да донесе одлуку да електрична енергија минимално поскупи. То је неопходно да би могли да ухватимо корак да обезбедимо средства за улагање. У ЕВ само за основно одржавање, за репродукцију система, да би ми сачували вредност треба 3,6 милијарди динара на годишњем нивоу, а кроз план пословања нам је одобрена 1,4 милијарда. То је проблем за мене као менаџера и све нас у ЕВ али, успевамо, уз надљудске напоре, да то остваримо.

Како видите нову улогу дистрибутивних предузећа у складу са законским решењима и најављеном корпоратизацијом ЕПС-а?

У складу са законом о енеретици ми смо у обавези да формирамо јавног снабдевача и дистрибутивни систем. Да се продаја одвоји од одржавања и услуге дистрибуције струје. Концепти су различити. Мој и концепт свих директора привредних друштава је да у овом моменту у такву транзицију и реорганизацију неопходно ући кроз формирање пет јавних снабдевача и пет дистрибутивних система. Зашто то говорим. ЕВ је спремна одмах да раздвоји делатности и да настави, већ сутра, да функционише са једним јавним снабдевачем и једним оперативним дистрибутивним системом. Ми и сада транспортујемо електричну енергију, одржавамо систем, испоручујемо – дистрибуирамо и наплаћујемо струју и имамо позицију да плаћамо мрежарину. То није проблем. Али, као директор ЕВ имам проблем са суфицитом у буџету и дефицитом од 23 милијарде динара у буџету ЕПС-а, имам проблем да сва средства преусмерим на једног јавног снабдевача и да, када је неопходно да се нешто да ЕВ дођемо у ситуацију да тих средстава нема. Није ЕВ оваква каква јесте искључиво због грађана који редовно плаћају струју. ЕВ је оваква зато што је тако организована, зато што електромонтери, којих је дупло мање од стварних потреба, устану у пет ујутру и раде до седам увече, радним даном, викендом и празником, да би ми имали довољно снабдевисање, смањене губитке и одличну наплату. Нажалост, наплата је најбоља када се искључују неплатише. Једноставно, ЕВ је таква зато што је тако организована.

Срђан Кружевић

ЕВ је потврдила да је у оквиру ЕПС-а најбоље, најстабилније друштво са најбољом наплатом, од 4,5 до пет милијарди динара у грејној сезони дамо у буџет ЕПС-а па нам се враћа дистрибутивна разлика од које ми функционишемо. Зашо да кваримо нешто што ваља. То је озбиљно питање. Питање је и зашто ЕВ треба да изгуби имовину, да изгуби приличан број радника?

Јер, када се централизује информативни систем неће требати 100 информатичара у ЕВ. А тих 100 информатичара одржава систем и захваљујући добром информатичком систему ми имамо јасне податке, у сваком моменту знамо шта се дешава, где је квар, како тече наплата. Не видим потебу да се то мења. Поготово не да се узима имовина ЕВ, да се узима руковођење капацитетима и да се уништава одржавање оног што је нама најважније – дистрибутивни систем. Нећу дозволити да ми губимо контролу јер, кроз дистрибутивни систем електрична енергија стиже до потрошача. Не може централа из Краљева знати да треба да се појача напон када смо ми склонили раднике, како ће знати да треба да се спроведе нови вод да би се обезбедило још једно напајање, на пример за Ковин када се искључи струја у Белој Цркви. Ако они мисле да то знају боље него ми који смо овде ја то подржавам.

Али, не подржавам да ми имовину, која је стварана 54 године гасимо. Ја нисам именован од Владе Србије да нешто гасим, већ да тиме руководим и да допринесем његовом развоју.

Значи ли то да ће политика а не струка донети одлуку о реконструисању ЕПС-а?

Ако ову причу окренем на политичку тему подсетићу да смо ми прихватили Војводину са аутономијом и имовином, онако како смо је затекли после формирања власти. Никако не желимо да то буде мање али ни више. Не желимо да јавног снабдевача доводимо сутра у Војводину али ни да га ускраћујемо Краљеву, Крагјевцу, Нишу, Ваљеву или Београду.

Електровојводина данас, наплаћујући рачуне за испоручену електричну енергију са пословним рачунима на територији покрајине кроз фискалне обавезе оставља у каси Војводине око 600 милиона динар годишње. То је буџет једне омање оштине. Да ми сада извршимо политички притисак и доведемо јавног снабдевача у Нови Сад тај приход у Војвођанску касу ћемо десетоструко повећати али и орјентација на равнимерни развој целе Србије то нам не дозвољавају. Не можемо допустити да трпи југ и они делови Србије који су неразвијенији од Војводине.

А шта кажу стручњаци?

Да би се ушло у једно овако озбиљно реструктурирање морају да се ураде озбиљне анализе и сагледају сви аргументи. Сви стручњаци у ЕПС-у су против наглог заокрета гиганта, плаше се да ћемо се преврнути. Из политичког дијалога ми морамо да дођемо у позициј да видимо да ли је добро да у овом моменту, кроз централизацију, ускраћуемо могућност рада и развоја локалним малим и средњим предузећима, која су своје делатности базирала на пословању привредних друшава у оквиру ЕПС-а, на основу послова које радe за њих. Конкретно, ако ЕВ купује бандере у Сомбору морамо знати да тамо раде неки људи и да њихове породице живе од зарада коју они остваре радећи за ЕВ. Ако те набавке препустимо централи, која ће их објединити, на пример, из Ниша ми ово предузеће у Сомбору остављамо без могућности да заради, гасимо га.

Подсетићу на пример дуванске индустрије у Нишу и Врању. Док нису приватизовали све је, и папир и филтере производила домаћа фирма која је била везана за ДИВ и ДИН, а данас Филип Морис и Бат све то увозе. Ако немамо довољно примера око себе да увидимо да су такве ствари негативне не знам да ли смо ми уопште способни да водимо овај систем.

Касно је да се, ако се определимо да урадимо нешто тако, после враћамо. Тај процес у ЧЕЗ-у је трајао десет година и коштао око милијарду евра. ЧЕЗ је најпре дошао у позицију да буде приватизован па га Чешка држава накнадно, када су схватили да су направили лошу процену, откупила.

Реструктурирање и корпоратизација ЕПС-а се оправдавају и захтевима ЕВ.

Погледајте Хрватску која, иако улази у Европску унију, није у својој електропривреди спровела никакав процес реструктурирања. Значи, није тачно да на томе, као предуслову за улазак у ЕУ инсистира Брисел. Словенија, која је већ чланица ЕВ се одлучила за пет оперативно – дистрибутивних система. Значи, не треба да нам сервирају причу каквих смо се наслушали: ако не урадимо ово неће нам се десити ово. Доста тога смо већ урадили а обећане ствари нам се још нису десиле.

Морамо мало да бринемо о себи, о интересу грађана, да очувамо ЕПС – једини систем који је остао у Србији који функционише и који сам себе одржава. Морамо га поштовати, улагати у њега и морамо га унапређивати, уместо да га централизујемо. Од када сам дошао у ЕПС ми нешто централизујемо. Централизовали су набавку пакетића, коју је 54 године у ЕВ радио синдикат и десило нам се то да су по први пут деца остала без пакетића, јер је пао централни тендер. Ми смо родитељима дали новац који, сигуран сам, у 90% није искоришћен за куповину играчака и поклона за децу, већ су га родитељи потрошили за нешто друго.

Немамо право да одузимамо никоме ништа, ни радницима посао ни онима који су заслужили награду, ни деци пакетиће.

Залагаћу се до краја за систем „5 плус 5“ јер сам сигуран да је то систем који ће у овом моменту најбоље одговорити законским потребама. Немам проблем да за две, три године, када успоставимо ту поделу на јавног снабдевача и оперативни систем у ЕВ и осталим дистрибуцијама полако кренемо да централизујемо ЕПС, па кроз осам, 10 или 12 година да дођемо до модела „1 плус 1“. Наравно, само уколико се покаже да је то неопходно, ако је ефикасније. Овако, преко ноћи, ми то не смемо да урадимо.

У настојању да се испуне захтеви Брисела из ЕПС-а је издојена Електромрежа Србије. Сматрате ли да је то неопходно?

ЕМС је стабилно предузеће, које би свакако доприносило бољим финансијским резултатима да је остало у оквиру ЕПС-а. ЕМС је рентабилан и нема разлога да не ради са озбиљним плусом и са суфицитом у буџету, јер функционише савршено. А ЕПС се гуши са 23 милијарде минуса.

ЕМС, иначе, сада води одличан стручњак, Никола Петровић, са којим сам имао прилике да сарађујем у више наврата и, сваки проблем смо решили у најкраћем року. Тако да смо један имовински однос ЕМС-а и Електровојводине, нешто о чему се наши претходници нису могли договорити седам година, решили на састанку за 15 минута.

Срђан Кружевић

Из ЕВ је извучена Јужна Бачка и Енергософт. То су две неопходне делатности за функционисање предузећа. Ми њима сада морамо да платимо а тај новац је некада остајао у оквиру ЕВ. Али, и поред тога ми смо предузеће које послује у плусу, имамо одличну наплату. ЕВ је предузеће које има најмањи проблем у мрежи и предузеће које после Електродистрибуције Београд може да пружи најмању цену коштања услуга дистрибуције. То није коректно јер све дистрибуције треба да имају заједничку цену али, то се не решава кроз обједињавање у једног заједничког снабдевача, већ то морамо да решимо договором, да једни поскупе а други појефтине, да имамо сви исте услове. То је неопходно јер, на основу тога живи ЕПС, који се наплаћује кроз нас. Ако ми не послујемо добро неће ни ЕПС.

А ако немам одобрење да запослим неопходан број монтера долазим у позицију да систем не функционише и да нећу моћи да обезбедим наплату, нећемо моћи да спречимо крађу струје. Наши монтери у три сата ноћу излазе на терен и снимају како се краде струја. Крађа струје је озбиљан проблем. И корупција.

По доласку на чело Електровојводине најавили сте борбу против корупције. Докле сте стигли по том питању?

Борба против корупције је била најављена јер смо утврдили да постоје неке нејасноће у односу ЕВ према потрошачима и у самом пословању пословног друштва. Али, ја нисам именован ни испред Министарства унутрашњих послова нити испред правосуђа да спроводим истрагу онако како би они то урадили. Моја обавеза менаџера предузећа је да спречим злоупотребе и корупцију у фирми, што сам и урадио. О томе ћемо обавестити јавност када будемо имали  комплетну анализу и обједињене податке.

Да будем искрен, највећа корупција коју сам приметио је у директној вези između најнижег менаџмента у ЕВ и потрошача. Због тога смо почели да развијамо пројекат кол центра, који ће омогућити потрошачима да пријаве који су проблем имали са монтерима, на пример, ако не желе да се представе могу то учинити и анонимно. Битно нам је да спречимо да се то понови.

Борба против корупције мора да постоји. Морамо је искоренити, не као проблем у систему већ као проблем у васпитању оних који долазак на неку функцију схватају као могућност да се обогате. То је проблем.

На шта конкретно мислите?

ЕВ једина у ЕПС-у има Центар за јавне набавке што подразумева и обученост кадрова и транспарентност и унифицираност и стандардизацију… Државна ревизорска институција нам је доставила примедбе из којих се види да се у Центру за јавне набавке спроводило нешто што није требало. Нису то прекршаји од којих желим да сада направим аферу. Али, буџетски нормативи су пробијени, годишњи план је пробијен, било је тендера где је прошла набавка без типских атеста… Одређене мере већ сам предузео. Проценио сам да неки људи не могу да буду на одређеним позицијама. Они су „склоњени“ и ту су постављенинови људи, што је већ, за само два месеца, довело до уштеде од око 80 милиона динара. То се види у нашим билансима. Ја сам дошао у ЕВ у септембру, када смо имали 23 милиона динара у плусу, већ новембар смо имали 93 милиона у плусу а годину смо, према незваничним резултатима, завршили са тих 80 милиона у плусу..

Био сам пречен да у потпуности до краја истерам ту борбу са корупцијом јер ми се отворио нови фронт – да очувам Електровојводину у облику како сам је добио на управљање.

То је велики изазов. Как ћете то да урадите?

Мени су, када сам у 35-ој години живота, са два факултета именован за директора ЕВ спочитавали да немам радног искуства. Менаџер сам предузетничке економије и дипломирани економиста а остао ми је дипломски на политичким наукама. Политичке науке су моја страст. Политика је оно што ме привлачи и што радим већ 18 година, а да бих могао да се у животу бавим неким бизнисом определио сам се за економију. Али, сво знање које сам стекао кроз школовање и дипломе не доприносе довољно без животног искуства да препознам проблем, да разговарам са људима, да видим шта је неопходно да проблем решим или, још боље, да га спречим. Школа може да допринесе да увидимо шта можемо, докле можемо, шта је оно што ће бити професионално убудуће и шта је неопходно урадити да то спроведемо. А одлуку о томе шта треба да урадимо морамо да донесемо кроз разговор са људима, којима је неопходна наша помоћ јер, првенствено, ово је друштвено одговорна позиција, где ја морам да изађем у сусрет грађанима, нашим потрошачима, а не само да им испоручимо струју и наплатимо рачун.

Али, морам и радницима ЕВ да вратим осећај да иза себе имају институцију. Да радник ЕВ када је болестан или има проблема зна да има ко да му помогне. Да када се роди дете у породици издвојимо средства да наградимо борбу против беле куге, која је све већи проблем у Србији. А не да дозволимо да у Србији имамо 35 или 40 хиљада људи мање сваке године.

Како коментаришете то што држава још није направила социјалне карте већ је, на инсистирање министарке енегретике Зоране Михајловић, у току доношења уредбе за збрињавање енергетски угрожених потрошача?

И ја се слажем да су социјалне карте нешто што је неопходно као помоћ грађанима да опстану. И, као проблем видим то да има оних који су именовани од Владе Србије, а који не раде свој посао. Били смо сведоци, на пример, да се пре три или четири мандата министар просвете бавио питањима Косова.

Први озбиљан помак који је министарка направила су те енергетске карте. Морам да хвалим оно што заиста ваља. То је пример како се спроводи социјална и друштвена одговорност. Министарка је потврдила да се брине о грађанима. Врло конструктивно је приступила својој позицији и кренула у реализацију са пројектом за помоћ социјално угроженим грађанима.

Када будемо спремни да се бавимо послом за који смо делегирани имаћемо и помак на боље, у свим областима. Сада постоји помак у области енергетике и срећан сам што сам део тог система.

Ми ћемо сви поднети извештај о раду, где ће се видети ко је шта требало да уради а шта је урађено. Социјална и друштвена одговорност оних чији је посао био израда социјалних карата је оно што грађани треба да оцене. То се, за сада, дешава само на изборима.

Најавили сте да ће ЕВ мењати однос према потрошачима.

Код самог односа према потрошачима инсистирам да будемо окренути највише према потрошачима из категорије домаћинства – према грађанима јер, иако је струја јефтина она је, због економске ситуације у држави, за већину домаћинстава прескупа.

Мој први састанак када сам дошао у ЕВ био је разговор са представницима монтера, којима сам рекао да морамо да изађемо у сустрет грађанима тако што им, ако кажу да ће за који дан платити рачун, нећемо одмах „исећи“ струју. Морамо да им помогнемо да нађу модел како ће да плате, можда да се њихов дуг подели на рате… Треба људима помоћи јер, ми смо такав народ, имамо културу плаћања, што се види по томе да људи, чим имају било какав приход плаћају најпре рачуне па тек потом купују храну и остало, већ у зависности од могућности.

Али, и ми у ЕВ и сви потрошачи морамо, такође да схватимо да ЕПС мора да функционише како треба а то је једино могуће ако се испоручена струја плати јер, и ЕВ ЕПС-у плаћа своје рачуне.

Срђан Кружевић

Већи акценат смо дали на наплату потраживања од привреде јер, онај који нешто производи и при том троши електричну енергију не може да је сведе на биланс зараде већ мора и да плати своје рачуне да би могао да производи и даље.

Војвођани су традиционално добре платише и ЕВ има наплату већу од 100 одсто. Наплата је била добра и пре него што сам ја, у октобру дошао на чело ЕВ, па је тешко направити било какав помак на горе. Али, трудимо се да одржимо тако добар проценат наплате па смо у октобру код потрошача из категорије домаћинства остварили наплату од 102,61 %, у новембру 100,87 % а у децембру од чак 103,23 %. У октобру смо од привреде остварили наплату од 106,52 %, у новембру је она била 96,19 % а у децембру 100,62 %. Према фактурисаној реализацији укупна наплата у том периоду је била 99,42 %, а према наплатном задатку, који боље уважава реалне услове и могућност наплате је била 100,39 %.

Чини се да је за ЕВ већи проблем наплата рачуна посрнулим привредним гигантима него домаћинствима. Ко су највећи дужници?

Највећи проблем ЕВ су предузеа која су неуспешно приватизована, која су у стечају или реструктурирању. Највише проблема имамо са потраживањима од ХИП Петрохемије – 2,5 милијарде динара, Следи Азотара са 1,4 милијарди дуга и Рудник Ковин са 117 милиона динара.

Та предузећа покушавају да сервисирају своје обавезе. Сигуран сам да ћемо наћи неко решење. Није одговорно да сада контактирамо ЕМС и да им искључујемо струју. Али, није коректно ни да ми сносимо трошак њихове производње.

Далеко нам је боље да платимо социјални програм за запослене у тим фирмама него да им бесплатно испоручујемо струју. Међутим, не могу да донесем такву одлуку. То је изван мојих ингеренција.

Правно, све што смо могли да урадимо ми смо урадили. Та предузећа су утужена и сада са ЕПС-ом и Министарством енергетике покушавамо да нађемо решење. Мора да се укључи и министарство финансија. Једна од опција је да се један део дуга плати а део да се измири кроз обавезе ЕПС-а према држави. Трећа могућност је да се дуг репрограмира.

Нама конверзија капитала у власнички однос у тим фирмама не одговара, јер бисмо ушли у далеко већи проблем – то су губиташи, чије пословање мора да се финансира.

Било би добро да нам се дозволи да продамо своја потраживања, на шта, економски, свакако имамо право. Већ нам се нуде одређени привредници, који би од ЕВ откупили потраживања од Азотаре и Петрохемије, а од њих „извукли“ производе.

Постоји и могућност да део тих потраживања буде јавни дуг јер, када се саберу, то су потраживања од четири до 4,5 милијарде динара. Ту суму је ЕВ у име ова три предузећа платила ЕПС-у, толико смо сада у минусу. Та потраживања нису раскњижена. То су ненаплатива потраживања која дају лажну слику. Ако дођемо у позицију да кроз реструктурирање и стечај за нулу динара постанемо власници тих предузећа ми смо у проблему.

Србија је почела са отварањем тржишта електричне енергије за велике потрошаче. Како се то одражава на Електровојводину?

Шест великих потрошача ЕВ: Лафраж, Сирмијум Стил, Рафинерија нафте Панчево, Петрохемија, Азотара и рудник Ковин су прикључени на 110 киловатну мрежу и у складу са законом, који је ступио на снагу од 1. јануара ове године, неће више бити прикључени на мрежу Електровојводине. Они сада имају право да преговарају са најповољнијим понуђачем.

Ми смо дистрибутивна кућа, а ЕВ треба да форсира српску струју. Морамо у контактима и са ЕПС-ом и са министарством радити на томе да велики потрошачи, који сада имају право да бирају, купују српску струју.

Уз то, на тим напајањима од 110 киловолти су најмањи губици па ће ЕВ уместо 11 одсто губитака због тога убудуће имати увећане губитке, који ће премашивати 12 %, што ће нам донети финансијске губитке, а то нам, свакако, не одговара.

Не смемо, такође, заборавити да нас 2014. године очекује даље отварање тржишта, а 2015. године потпуна либерализација, када ће и домаћинства моћи да бирају снабдевача. На том либерализованом тржишту ће моћи да буде конкурентан било који произвођач струје из окружења. За то се морамо припремити. То је суштина, а не да се боримо око концепта “1 плус 1”.

На подручју Војводине се најављују изградње капацитета обновљивих извора енергије за производњу струје. Да ли је ЕВ спремна да прихвати ту електричну енергију?

ЕВ подржава изградњу свих капацитета обновљивих извора енергије, између осталог и стога што смо друштвено одговорна компанија и што сматрамо да и генерације које долазе морају имати необновљиве изворе енергије. Морамо им оставити неке потенцијале. Не можемо све да их потрошимо. Зато ће ЕВ афирмисати обновљиве изворе енергије.

Наша обавеза је да обезбедимо услове за прихватање електричне енергије произведене из обновљивих извора и спремни смо да одговоримо на такву врсту изазва. Већ имамо примере, у Вршцу и Алибунару, где су капацитети за производњу “зелене” струје прикључени на систем ЕВ.

Извор: Балканмагазин